Начало Новини Rumen Draganov: Turizam rekom Dunav je likvidiran. To možemo promeniti

Rumen Draganov: Turizam rekom Dunav je likvidiran. To možemo promeniti

от svilen
1684 преглеждания

Izvor: novine „168 časa”, 6. – 12. decembra 2013.

Intervju sa Rumenom Draganovim, direktorom Instituta za analizu i ocenu turizma:

Da li postoji turizam u severozapadnoj Bugarskoj?

U Bugarskoj tokom druge polovine prošlog veka severozapadna područja borila su se sa masovnom industrijalizacijom, proizvodeći robu koja je imala svoje tržište u Istočnom bloku.

Izgrađeni su mnogobrojni turistički objekti, razrađene su maršrute istorijskog i kulturnog karaktera. Postojeće putničke brodske linije realizovale su transportno turističke veze sa gradovima u dolini reke. Nakon promena veliki broj hotela i turističkih objekata je zatvoren.

Turističke brodske linije rekom Dunav u bugarskom delu su likvidirane. Ljudi u Severozapadnoj oblasti su retkost, opada broj stanovništva i ono zastareva, i sve je to zadesilo male gradove, posebno sela, koja se pretvaraju u ruševine, koje su svojevremeno kipele od života, kuća, preduzeća, škola, crkvi i seoskih privrednih kooperacija. Danas se severozapadna Bugarska smatra najsiromašnijom oblasti Evropske unije i na ivici je preživljavanja.

Skoro i da ne može da se nađe posao u gradovima Montana, Vraca i Vidin. Nezaposlenost u ovim gradovima kreće se preko 28% i jedna je od najvećih u zemlji. Zemljoradnja je osnovni ekonomski priho u ovom delu plodne Dunavske ravnice, ali zbog zastarele tehnologije koju koriste, prinosi su niski.

Istovremeno, turizam u Severozapadnoj oblasti nije prekidao sa svojim razvojem. Broj mesta za smeštaj turista raste poslednjih pet godina za 19% i dostiže ukupni borj od 191, pri čemu tržišni udeo se povećao na 7%.

Prosečna dnevna cena raste za isti peroid sa 16% i dobija apsolutnu veličinu od 35,75 leva za jedan krevet, a prosečna cena  za celu zemlju je 43,37 leva. Prosečna zaposlenost stiže do 17,9%, pri prosečnoj u zemlji od 33,2%, a prosečni prihod raspoloživih soba (RevPAR) za 2012. godinu dostiže 4671,45 leva.

Paradoksalno je, ali pokazatelji su dosta bliski pokazateljima Starog grada Nesebra, koji je spomenik JUNESKO-a i koji se nalazi u blizini najvećeg morskog turističkog kompleksa Sunčev breg, ali je u senci luksuznih hotela, koji su sagrađeni u ovom pordučku.

Kakve su šanse za razvoj turizma u ovom području?

Strateško mesto severozapadne oblasti ocrtava se kao važan faktor za razvoj turizma, naorčito nakon otvaranja Dunav mosta 2, koji povezuje Vidin sa Kalafatom.

Oblast je dobila važnu transportno saobraćajnu vezu sa severnom Evropom i za kratko vreme, popularnost ovog mosta dala je konkretne ekonomske rezultate u turističkoj ponudi i potražnji. Zajednička bugarsko-srpska i bugarsko-rumunska granična zona, omogućava veliki broj veza između nasumičnih opština.

Veze između ljudi iz zajedničke zone treba da su u osnovi intenzivne turističke razmene. Većina praznika, koji su povezani sa tradicijom i običajima, bili su i biće osnova za putovanje, koji su povezani sa etnografskim, kulinarskim, seoskim, sportskim, omladinskim i kulturnim turizmom.

Nematerijalno kulturno nasleđe, impresivni prirodni fenomeni i bogato arheološko i arhitekturno nasleđe su najjači adut za razvoj turizma.

Da li država pomaže razvoj prekograničnih područja Bugarska – Rumunija u bugarskom delu i šta još ona može da uradi?

Aktiviranje dunavskih opština, prekogranični projekti Bugarska-Rumunija i Bugarska-Srbija, su od veoma velike važnosti  za budući razvoj turizma. Izražena je želja za saradnjom država pokraj Dunava i planirano je intenzivno uključivanje austrijskog biznisa tokom 2014. godine, za razvoj prekograničnih područja, uključujući i ponovno aktiviranje putničkih rečnih linija Dunavom između pristaništa, što je veoma pozitivan korak za budući razvoj turizma.

Kako će stvaranje zajedničkog regionalnog brenda na prekograničnom području Bugarska-Rumunija promeniti razvoj regiona?

Zajednički regionalni brend prekograničnog regiona Bugarska-Rumunija treba pre svega ljudima u regionu da objasni kakav potencijal poseduje njihova oblast na način, na koji će oni sami postati njeni korisnici. Prosto rečeno, kako bi sebi pomogli oni moraju da shvate gde se nalaze i dokle žele da stignu. Treba da shvate i činjenicu da banane i ananasi pomažu razvoj drugih ekonomija, a voće , koje beru i obrađuju na licu mesta hrani njih same. Ako ljudi iz celr oblasti troše veći deo svog novca za turizam unutar same oblasti– pomažu sami sebi. Ako prodaju svoju organsku produckiju – postaju jači ekonomski. I ako su oni sami zaboravili svoje praznika, mnogo drugih ljudi na svetu slavi zajedno sa njima.

Vi ste bili na održanim radnim susretima sa predstavnicima zainteresovanih zemalja za realizaciju procesa za stvaranje zajedničkog regionalnog brenda prekograničnog regiona Rumunija-Bugarska.  Kakve utiske možete da nam prenesete sa tog susreta, da li su ljudi spremni na saradnju na zajedničkom brendu i razvoju oblasti?

Impresioniran sam ljudima,  sa kojima sam se sreo. Izdržljivost karaktera i filozofija života, koje oni poseduju i poštuju, duboko je moralna i odgovorna prem zemlji i prirodi.

Dobre prakse malih turističkih preduzeća. Primeri za lokalne i strane investitore u turizam. Video sam se sa ljudima koji imaju jako zamršene korene i volju da izdrže iskušavanje vremena, video sam i super savremene komunikacijske tehnologije, koje mladi ljudi danas koriste na način, na koji se to dešava svuda po svetu. Severozapadna Bugarska nije više udaljena oblast Evrope i sveta. Ona je deo njega i isto toliko je centralna, koliko je centralan centar bilo kog glavnog grada.

Međutim, najimpresivnija je bila vera u potencijal budućeg razvoja područja i odgovornost ljudi koji znaju zašto su tamo.

Подобни статии