Objavljivanje geoparkova treba da postane nacionalni prioritet
Prof. Sinjovski rođen je tokom 1955. U selu Madan, oblast Montana. Pre nego što se posvetio geologiji, završio je nacionalnu gimnaziju za elektroniku „Džon Atanasov“ u Sofiji i nakon toga dve godine radi u AEC „Kozloduj“. Svoje prve profesionalne korake kao geolog pravi u bivšem istraživačkom preduzeću „Retki metali“. Od 1982. predaje na Rudarsko-geološkom fakultetu „Sv. Ivan Rilski“. Tokom svoje duge profesionalne karijere trudi se da kombinuje utilitarni karakter geološke profesije, koji je povezan sa obezbeđivanjem sirivovina za ekonomski razvoj, sa očuvanjem životne sredine. Bio je konsultant poznatih naftnih kompanija kao što su Teksako, Britiš gas i Vintidž, ali istovremeno je i koordinator Registra i katastra geoloških fenomena u Bugarskoj. Član je Američke asocijacije naftnih geologa i Evropske asocijacije za konzervaciju geološkog nasleđa. „Ove dve aktivnosti ne isključuju jedna drugu. Samo iz isključivo profesionalnog aspekta veoma sam ponosan stvorenim za Bugarsku jedinstvenim smerom „Geologija i geoinformatika“, koji u uslovima dinamične informativne okoline ujedinjuje geologiju i informatiku i obezbeđuje GIS-eksperte za potrebe savremene ekonomije“, kaže prof. Sinjovski.
Ideja da Belogradčiške stene budu proglašene za „geopark“ je vaša, recite nam nešto više o tome. Koji su uslovi koje treba da ispuni jedan objekad da bi bio proglašen „geoparkom“ i kako se to slaže sa Konvencijom UNESCO-a o Svetskoj i kulturnoj baštini?
U stvari ideja o proglašavanju Belogradčiških stena za geoprak jeste ideja opštine Belogradčik. Moja ideja je da se stvori jedna nacionalna mreža geoparkova, u kojoj bi Belogradčiške stene imale vodeću ulogu. One su naša „Dolina spomenika“, a predsednik Evropske asocijacije za konzervaciju geološkog nasledja priznao ih je za fenomen od globalnog značaja. Belogradčiške stene poseduju sve prirodne vrednosti kako bi dobile titulu geoparka, ali postoje čisto ekonomski i zakonski uslovi, koje trenutno ne možemo da zadovoljimo. To je pre svega nedostatak kategorije „geopark“ u Zakonu za zaštićene teritorije i nemogućnost opštine da podrži budžet u upravno telo budućeg parka. To bi trebalo da postane državni prioritet.
Konvencija UNESCO-a je dokument, u kome je svetska kulturna i prirodna baština definisana veoma uopšteno. UNESCO je inicijativu za geoparkove pokrenuo tokom 1998., ali tokom 2001.iznenada je odlučeno da se umesto ovog programa podrže napori u pojedinim zemljama. Inivijativa, međutim, je imala svoje ubrzanje, tako da je tokom 2004. u Pekingu bila stvorena Svetska mreža geoparkova. Za članstvo u toj mreži mogu da komkurišu sve zemlje u svetu, a odobreni predlozi dobijaju logo UNESCO-a i status „Geoparka UNESCO-a“.
Foto: Tihomir Mladenov
Kakva je definicija „geofenomena“?
Geološki fenomeni su mesta estetske ili naučne vrednosti, koja predstavljaju ključne trenutke iz istorije Zemlje. Oni mogu da budu impresivne morfološke tvorevine estetske vrednosti – kanjoni, fjordovi, stenoviti mostovi, stenovite piramide, planinski vrhovi, pustinje, jezera, morene i dr. Istovremeno mogu da budu objekti naučne vrednosti – istaknuti primerci neorganske ili organske evolucije planete, kao što su to na primer gigantski kristali, retki minerali i stene, fosili izumrlih vrsta, tektonske zone i tako dalje.
Kako da shvatamo pojam „geokonzervacija“?
Geokonzervacija se pojavljuje kao muzejska aktivnost, koja je usmerena očuvanju minerala, stena i fosila u muzejskim ekspozicijama. Istovremeno značenje ovog termina, međutim, prevazilazi njegov prethodni sadržaj. Sada se pod geokonzervacijom podrazumeva čitava ljudska aktivnost za očuvanje geološke raznolikosti za buduća pokolenja u skladu sa terminologijom stalnog razvoja: da odgovaramo našim potrebama za sirovinama i mineralima,a da pri tom ne stvaramo sumnju da će buduća pokolenja isto tako moći da zadovolje svoje potrebe za njima. Slično biološkoj, geološka raznolikost takođe ima potrebu za zaštitom, koja se realizuje pri neuništavanju čitavih klasa prirodnih znakova.
Kako da se sačuva geološko nasleđe? Koji svetski primeri su dobri? Kako stoje stvari u Bugarskoj?
Geokonzervacija uključuje sve aktivnosti za opredeljivanje, opisivanje, registriranje, očuvanje, posmatranje i normativnu bazi geološkoh fenomena. Ova aktivnost zahteva dosta investicija, ne može da se realizuje na osnovu dobrovoljnih načela. Kada govorimo o svetskim primerima dovoljno je da spomenemo objekte, koji su postali nacionalni amblem svojih zemalja – Grand kanjon za SAD, fjordovi za Norvešku, Amazonija za Brazil, Meteori i Olimp za Grčku, Bosfor i Kapadojija za Tursku.
Foto: Tihomir Mladenov
Naša zemlja poseduje izuzetno geološko nasleđe i predstavlja jedan geološki muzej na otvorenom. On ne može da se poredi sa geološkim monimentima u zemljama velikih teritorija, ali predstavlja jedno stvarno jedinstveno prirodno bogatstvo. Ne postoji zemlja sa tako malom teritorijom, na kojoj se otkrivaju stene svih geoloških epoha – od Arhaja do Krede. To ogromno bogatstvo ne pripada samo Bugarskoj, ono pripada Evropi i svetu, ali njegovo očuvanje zavisi od nas, mi smo čuvari ove teritorije.
Da li postoji registar i opisi sličnih objekata u našoj zemlji? Koji su najatraktivniji fenomeni u Bugarskoj?
Bugarska je jedna od zemalja koje su istog trenutka reagovale na inicijativu UNESCO-a za geoparkove i već tokom 1999. Ministarstvo okolne sredine i voda objavilo je konkurs za izradu Registra i katastra geoloških fenomena. On je završen tokom 2003. i uključuje 188 objekata. Najatraktivnije, naravno, su Belogradčiške stene, Pobiti kamani, Melniške piramide, Iskarski tesnac, Vitoša, Rila, Pirin. Pirin se nalazi na spisku UNESCO-a kao Nacionalni park. Tamo, međutim, geološko nasleđe nije opisano, tj. on nije geopark. Sada je u toku priprema za izradu geoparka „Rila“, koja je, kao i Belogradčik, inicijativa lokalnih opština.
Koje institucije bi trebalo da se angažuju oko očuvanja geološkog nasleđa kod nas?
Nacionalna služba za zaštitu prorode je odeljenje Ministarstva oklone sredine i voda. To je ministarstvo koje ima zakonodavnu inicijativu za promene u Zakonu za zaštićene teritorije. Samim tim, to je institucija od koje zavisi koordiniranje ove delatnosti. U suprotnom može da se dođe do nekontrolisanog procesa proglašavanja teritorija, koje nemaju čak toliko reprezentativnih geoloških crta, za geoparkove, samo zbog dobrih finansijskih mogućnosti lokalne zajednice. Tako najreprezentativniji geološki fenomeni kao što su Belogradčiške stene i Melniške piramide, koji predstavljaju najsiromašnije regione, mogu nikada da ne dospeju na Spisak UNESCO-a. Proglašavanje geoparkova treba da postane nacionalni prioritet.
Koja mesta u Bugarskoj su objekat specijalnog geološkog interesovanja? I da li je ono što je interesantno geolozima, uvek interesantno i turistima?
Mesta, koja su geološki interesantna, ima mnogo, ali ona ne trebaju da se ocenjavaju samo kao geološka, već treba da se uzme u obzir i njihov turistički potencijal. Geoturizam je privredni sektor turizma, koji se brzo razvija i koji je pravilno orijentisan. On je jedna od najmodernijih oblika turizma, koji može da oživi ekonomski zaostale rejone. Geoturizam se realizuje posetom teritorija sa izuzentnim pejzažima ili istaknutim primerima geološkog nasleđa sa veoma visoke estetske ili naučne vrednosti. Najbliže toj kategorij su geoparkovi. Za osnivanje jednog geoparka nije dovoljno samo postojanje izuzetnih geoloških crta. Teritorija treba da poseduje, takođe, i objekte koji su istorijski, arheoliški, ekološki, kulturno, duhovno ili na neki drugi način interesantni i u vezi sa identičnosti rejona, i samim tim, zajedno sa objektima koji su geološki interesanti, nalaze se u okviru jedinstvenih mera za zaštitu i upravljanje parkova. U tom aspektu, može da se kaže da je interesovanje turista važnije od interesovanja geologa, jer osnovni cilj geoparkove jeste socijalno-ekonomski razvoj regiona, a geoturizam je često jedina šansa za spas tih rejona, koji su postalji žrtva odlaska ljudi sa sela tokom druge polovine prošlog veka.
Foto: Tihomir Mladenov
Šta nam mogu ispričati prirodne lepote o evoluciji planete?
Sve, ukoliko možemo da pročitamo pravilno. Na žalost, naše društvo teško dešifruje prirodnu simboliku i ne primećuje bogatstvo, koje nam sama priroda poklanja. Mi se inspirišemo događajima koje nakon nekoliko meseci zaboravljamo, a ne primećujemo večite vrednosti oko nas. Uloga geologa je da pomažu ljudima da ocene geološku raznolikost, jer ništa ne ostavlja veći utisak na posetioca neke zemlje od njenih prirodnih lepota. Podaci o evoluciji planete predstavljaju deo objekata sa naučnom vrednošću. Naprimer gigantski udar meteora, koji je ubio dinosauruse i veliki borj mezozojskih životinja krajme perioda Kreda (pre 65 milina godina), ostavio je duž čitave zemlje nekoliko centimetara tanak iridijumski sloj. Bugarska je jedna od malo zemalja u svetu, u kojoj je ovaj sloj nađen na nekoliko mesta. Na sofijskoj Staroj planini otkrivaju se stene, koje su formirane na 30 stepeni od Južnog pola u periferiji prastarog kontinenta Gondvana, pre više od 400 miliona godina. Postoje i druge unikalne činjenice, koje su poznate samo geolozima. Ako se popularizuju na odgovarajući način mogu da privuku posetioce, jer se ljudi ne interesuju samo za svoju istoriju, koja je stara samo nekoliko godina, već im je interesanta i istorija planete koja postoji vekoliko milijardi godina.
Da li se razivja „goeturizam“ u susednim zemljama Bugarske?
Evropska mreža geoparkova osnovana je na ostrvu Lezbos u Grčkoj tokom 2000. Ta mreža prethodila je Svetskoj mreži geoparkova koja je osnovana 2004. Geoturizam i rudarski turizam postoje već u svim zemljama, ne samo kod naših suseda. U Grčkoj se on kombinuje sa tradicionalnim turističkim destinacijama, u Turskoj se već provode specijalne geološke ekskurzije, i to ne samo do Kapadokije i Pamukkale, a u Sloveniji se organizuju posete podzemnim rudnicima gde se turisti upoznaju sa istorijom dobijanja rude uglja, učestvuju u simulaciji rudarskog procesa i koriste podzemni transport za ekskurziju u rudniku.
Veoma često istorijske znamenitosti obrazuju se tamo gde ima geoloških uslova za to. Da se vratimo Meteorima u Grčkoj – tamo su stenoviti manastiri izgrađeni na nepristupačnim stenama. Da te stene nisu postojale, danas ne bi tamo bilo ni manastira. Kod nas takav sluačaj je sa Madarskim konjanikom. On ne bi bio uklesan tamo da nije postojao izuzetni venac stena na Madarskim stenama.
Kako se popularizuju geofenomeni u Bugarskoj?
Popularizovanje geološkog nasledstva Bugarske treba da bude nacionalna politika. To zahteva dosta sredstava, koja je, međutim, moguće povratiti. Za vreme kampanje za Sedam novih prirodnih čuda Sveta tokom 2009. , Srbija je investirala preko 20 miliona evra za reklamu „Đavolje varoši“ – jedan malo značajan objekat, koji svojim estetskim vrednostima nije blizu čak ni Stobskim piramidama, ali se bolje klasirao od Belogradčiških stena, za koje smo mi odvojili tek nekoliko stotina hiljada leva. Mi smo bili jedna od prvih zemalja koje su reagovale na inicijativu UNESCO-a i već tokom 2003. smo pripremili nacionalni Registar i katastar, kao i naučni opis Geoparka „Iskarski tesnac“. Na žalost sve je ostalo samo na tome. Zemlje, koje do tada nikada nisu ni čule za geopark, sada su članice Evropske mreže sa po 2-3 parka, a mi nemamo ni jedan.
no images were found