Начало Култура Vinski turizam

Vinski turizam

от svilen
26444 преглеждания

Photograph: www.rose-gardens.ru

„Miris mesta“ i dobro vino u Severoznačajnoj Bugarskoj – destinacija za ljubitelje

Šta je to „teroar“ i ima li on osnovu kod nas?

Specijalisti, koji su sebe posvetili umetnosti poznavanja i ocenjivanja dobrog vina, mogu satima da pričaju o tom francuskom terminu, opisujući specifične karakteristike koje geografska oblast pridaje vunu. Tako tvrdi sajt wineinbg.net, koji predlaže i jedan slobodniji prevod tog termina – „osećaj mesta“. Na vinoblog.eu poznavaoci dodaju da je “teroar” kombinacija svega „što određuje karakter jednog vina – položaj, klima, tlo, izloženost (na brdu, u ravnici), voda, pa čak i takvi detalji kao što je karakter i mentalitet ljudi koji žive u toj oblasti, kulturne karakteristike, način obrade zemlje i proizvodnje vina, i sl.“

Proizvođači kvalitetnih vina, koji su naravno i zaklete lokal-patriote, tvrde da lokalni „teroar“ daje najbolje vino. Ali ako koristimo slobodniji prevod „miris mesta“ garniran jakom aromom drevnih legendi, prstom mistike i nijansom tajnovitosti – naravno, to „mesto“ biće Severoznačajna Bugarska. Ovde je proizvodnja najboljeg vina prastara tradicija, koju danas profesionalci uspešno obnavljaju i nude turistima neke od najboljih destinacija za vinski turizam. Tla, prijatna klima i majstorstvo vinara sa Severozapada, samo su neki od jedinstvenih uslova za odgajanje stvarno dobrog grožđa i za proizvodnju kvalitetnog vina za ljubitelje. Prema specijalistima u Severozapadnoj Bugarskoj postoji veliki broj još uvek neistraženih mikroreona, koji  obećavaju u budućnosti da postanu „teroar“ novih čarobnih serija bugarskog vina.

Ovde ćemo Vam ponuditi neke već poznate i dokazane „etikete“ vina Severozapadne Bugarske – prepustite se mašti i planirajte čarobni vikend sa degustacijama ili sa jednostavnom prijatnom domaće pripremljenom večerom uz čašu dobrog vina:


 

Magurata – savremeni podrum u drevnoj pećini

Deo pećine „Magurata“ – Galerija slepih miševa, već decenijama pretvorena je u mesto na kojem odležavaju vina na izabranim mestima. Podrum je opremljen najsavremenijom tehnikom u oblasti proizvodnje vina. Specijalisti su ustanovili da je oblast oko Rabiške mogile, svojim uslovima tla i klimatskim uslovima, slična francuskoj oblasti Šampanj i ovde se po klasičnoj tehnologiji proizvodi najbolje prirodno penušavo vino u Bugarskoj.  Vino se čuva i polako zri ispod zemlje, duboko u pećini. Stalna temperatura je 12 0C, a tama i stalna vlažnost vazduha stvaraju uslove za prirodnu šampanjizaciju – na tradicionalni način u flaši pri trogodišnjem odležavanju.

Izvor: www.magurawinery.bg


 

Vinarija Lopušna

Vinarija ima 36 hektara vinograda, iz kojeg se proizvodi preko 200 000 boca ekološki čistog vina godišnje. Nalazi se u selu Georgi Damjanovo i naslednik je podruma vina, koji je napravljen daleke 1936. Tokom 60-tih godina prošlog veka, vinari su zvali rudare iz Čiprovaca da pomognu i prokopaju u steni podruma tunel dužine 47,5 m i širine 4,5 m.  Tako se preko 100 vina čuva i stari u podrumu pri temperaturi od 12 0C, koja se ne menja tokom godine. Za pravilno čuvanje vina visokog kvaliteta izgrađena je i ventilacija, i održava se stalna vlažnost vazduha.

Izvor: www.divino.bg


 

Stara vina podruma „Borovica

Podrum „Borovica“ ušuškan je među belogradčiškim stenama u blizini istoimenog sela. Podrum proizvodi limitirane serije vina, koja su osvojila kako ljubitelje vina, tako i mnogobrojne nagrade. Deo vinograda podruma „Borovica“ nalazi se ispod belogradčiških stena i raste na jedinstvenom peskovito-kamenitom zemljištu. U podrumu se pravi preko 25 vrsta jedinstvenog vina.

„Logika da je svaki vinograd, svaki masiv, različiti teroar izražava filizofiju vinara iz Borovice, koji u šali krste svoja vina – da li po Enrike Iglesijasu ili po babi koja gaji dat joj vinograd, pošto su deca u velikom gradu (i koja pri tom to radi sa entuzijazmom, koji bi u suprotnom pružila unučićima). Svako od vina stvarno ima svoj karakter, i mada su neka dosta slična, druga pokazuju ogromne razlike. Nećete me shvatiti dok ne probate (recimo) merlo iz serije Les Amis i ono iz serije Great Terrois pod imenom Pepper Garden.  I svaki takav duh, zatvoren u boci, dolazi u ograničenim serijama od 250 do 400 boca“, kaže Ilija Markov na vinoblogu, nakon što je degustirao jedinstvena vina enologa Adrijane Srebrnove i Ognjana Cvetanova. Vina se proizvode sa minimalnom upotrebom tehnike, a dodavanje sulfata u bela vina je u minimalnim količinama, a u crna se ne dodaju uopšte. Za podrum Borovica može da se kaže da su oni „proizvođači zanatlije“. „Ja verujem da je pravljenje takvih vina više stvar filozofije i načina života, nego biznis“, kaže Ognjan Cvetanov, vlasnik podruma.

Izvor: www.winwines.net, www.apollowine.com


 

Kadarka, Četereška, Černa Giža ili jednostavno N.V. Gamzata

Makedonci zovu sortu Četereška, Mađari – Kadarka, a u vidinskoj oblasti neki stari ljudi još uvek je zovu „černa giža“. Vinska sorta vinove loze „Gamza“ (kadarka) sreće se na nekoliko mesta u Evropi, ali najbolje raste u rodnom Severozapadu. Grožđe sazreva kasno – tokom druge polovine septembra. Krajem jeseni zrno puca i ispod tanke tamnoplave opne izbija gusti sok grožđa – tada se bere, kako bi se pretvorilo u najgušće i najaromatnije vino – Gamza. Danas se gajenje ove sorte, tradicionalne za Severozapad, obnavlja i osvaja sve više poštovalaca. Poznata je kao „ćudljiva“ sorta – zahteva ne samo određena mesta i klimu, već i pažljivu brigu pri njenom odgajanju. Jedan od najvećih proizvođača je „Vidinska Gamza“ – podrum, koji su vlasnici sagradili na preko 600 dekara vinograda u Novom selu, oblast Vidin.

Još: www.gamzabg.com


 

Šato de Val

„Šato de Val“ osnovao je tokom 1998. Val Markov, sa namerom da obnovi tradiciju vidinske oblasti i da povrati odavno zaboravljeno i kvalitetno vino. „Chateau de Val” proizvodi prirodna crna i bela vina visokog kvaliteta. Dika podruma Šato de Val zove se GRAND KLARET – crno kupažno vino. Šato de Val takođe proizvodi i: kaberne sovinjon, merlot, samotok, širah, kaberne fran, šardone, sovinjon blan, kuve, rizling, vionje. Sva naša vina proizvedena su na tradicionalni način (prirodna proizvodnja grožđa), fermentacija i odležavanje vina obavezno je u američkoj, francuskoj i bugarskoj buradi od hrastovine. Vina Šato de Val su visoko ocenjena u celom svetu, i osvojila su takođe i mnogobrojne nagrade na velikom broju konkursa. Podrum Šato de Val nalazi se 3 km izvan naselja Gradec, koje se nalazi 12 km severozapadno od grada Vidina, u dolini reke Topolovec. Prvi pismeni izvori o selu (tadašnje ime Urumlar) datiraju iz XV veka. Kasnije postaje poznato pod imenom Grci, a ime Gradec dobija tokom 1934. Najveći procvat postiže tokom 1956. – tada u njemu živi preko 4000 stanovnika. Prva crkva u selu „Sv. Prorok Ilija“ sagrađena je tokom 1854. Oko tri decenije nakon toga je srušena i na njeno mesto je tokom 1896. podignuta današnja koja ima isto ime. Na 8 km zapadno od Gradeca nalazi se Albotinski stenoviti manastir.

Izvor: www.chateaudeval.com


 

Šato Burgunze

Masivni vinograd Šatoa Burgozone, koji zauzima površinu od 100 hektara, nalazi se na jedinstvenom za gajenje vinove loze teroaru, na strmoj padini južne obale reke Dunav do grada Orjahova u Bugarskoj. On se nalazi na 130 do 180 metara iznad nadmorske visine i njegove geografske koordinate su 24° istočne dužine i 43,43° severne širine. Podrum je tipa šato, tj. nalazi se na teritoriji samog vinograda. To je što se tiče proizvodnje vina veoma velika prednost, jer pravovremena prerada grožđa, odmah nakon njegovog branja u praksi ne dozvoljava da se promene njegove karakteristike i sastav. Sama zgrada, koja je originalni arhitektonski spoj podruma i butik hotela, projektovana je i izgrađena je na južnoj strmoj padini iznad reke Dunav, pri čemu se podrumske prostorije za čuvanje vina pri optimalnoj temperaturi napravljene na dva sprata ispod zemlje. U okviru granica velikog vinograda nalazili su se ostaci rimske tvrđave Burgonzone, po kojoj je dobio ime vinogradarsko-vinarski kompleks. Veliki broj keramičkih sudova, koji su iskopani i nađeni za vreme sađenja i gajenja vinove loze mogu da se vide u lokalnom istorijskom muzeju. Tvrđava se nalazila na drevnom putu koji je povezivao Beograd sa Konstantinopoljom i koji je branio Rimsko carstvo od invazije varvara sa druge strane Dunava. Iz tog perioda datiraju i materijlni dokazi koji su ovde nađeni u obliku ostataka ćupova i drugih keramičkih sudova, koji su povezani sa gajenjem grožđa i pravljenjem vina.

Izvor: www.burgozone.bg

Подобни статии