Начало Забележителности Belogradčiške stene

Belogradčiške stene

от svilen
24543 преглеждания

Belogradčiške stene su proglašene prirodnim spomenikom tokom 1949. I ubrzo nakon toga uključene su u spisak 100 nacionalnih objekata. Tokom 2009. pojavljuje se pitanje da li stenovite forme, značajnije zbog komplikovanosti i bogatog ukrasa više nego zbog svojih dimenzija, mogu da se izbore uspešno protiv izazivača kao što su slapovi Iguasu i reka Amazon i da se ponosno pridruže grupi novih sedam svetskih čuda. Ovoga puta, Belogradčik nije uspeo, ali svaki od predloženih objekata nosi svoju lepotu i istoriju, koje ga izdvajaju od ostalih. A petnaestak nacionalnih objekata u Bugarskoj još uvek krije nekoliko aduta u rukavu i ne prestaje da iznenađuje. To može da bude pogled iznad stena sa glavne kule Centralne grupe, koja otkriva stubove koji rastu u grozdu, ili može da je plivanje kroz priče oblasti – mitovi, legende i istorija. Od legendi koje prate različite forme koje objašnjavaju njihove uvijene oblike, do značajnih, ali i zabavnih hipoteza o umešanosti neke drevnije civilizacije – svaka od Belogradčiških stena priča svoju priču putniku.

Jedna od najpoznatijih legendi je o lepoj Monahinji i Konjaniku. Stene, glavni junaci priče, pripadaju Centralnoj grupi Belogradčika – takozvane “Konik”, “Monasite” (“Monahinite”) i “Madona” – su okamanjeni likovi sestre Vitinije i mladog pastira Luke. Kao plod njihove ljubavi rodilo se dete i Vitinija je bila isterana iz manastira. Kada se Luksa spustio ka njoj, kako bi joj pomogao, zemlja se protresla, grom je sruđio manastir, a Monahinje, Madona i Konjanik su se okamenili, kako bi stajali tu za uspomenu i dan danas.

Nedaleko odatle je i grupa stena nazvana “Derviš”, “Učenička” i “Mečka”, koja otkriva priču o mladom dervišu Abdiji, koji je oklevetao dragog učenice Latinke, okrivivši ga za pobunu, a zatim je umesto mladog Milutina otišao da se sretne sa devojkom na Ljubavnoj steni . Latinka je shvatila za prevaru i pobegla sa stena, ali je upala u mečju jazbinu. Zbog Latinkinih molitvi svo troje su se pretvorili u kamen, koji je umiven Milutinovim suzama.

Drugi mitovi koji pokušavaju da objasne oblik stena, su o “Lavu”, “Adamu i Evi”, “hajduk Veljku”. Ali stvari se tu ne zaustavljaju. Primeri za granice narodne mašte su i nazivi “Pinokio”, “Dinosaururus” i “Šarl de Gol”.

Stvaranje mitskih stena počelo je još krajem Paleozoika, kada je Belogradšik progutala morska stihija. Pod uticajem tektonskih ciklusa voda je počela da se povlači i na kraju na površini se pojavila kamena nalazište. Temperatura i destruktivna snaga vode i vetra, strpljivo su vajali skulptire dugi niz vekova. Pojačani sadržaj oksida gvožđa, s druge strane, doprinelo je stvaranju bogate game boja, koja je tako poznata putniku.

 

Подобни статии