Izvor: novine „24 časa“, 28.03.2013.
Autor: Ljiljana Pavlova*
Teško da postoji Bugarin, bez obzira da li živi ovde, ili ne, koji ne misli da je Bugarska jedno od najlepših mesta na svetu. Divan je svaki kutak naše prirode, zemlja je plodna, a istorija – bogata. Zato svaka vlast, barem u početku, ima dobre namere i uverena je da je teritorija naše zemlje nacionalno bogatstvo i da to bogatstvo treba da sačuvamo za sledeća pokoljenja.
Otrežnjenje, međutim, dolazi sa pregledom cifara i statistike. Bugarski regioni nisu proporcionalno razvijeni. Njihove razlike sa regionima drugih evropskih zemalja su ogromne, a stanje je zabrinjavajuće i sa međuregionalnim i unutrašnjim regionalnim razlikama. To saznanje nije mi tek tako „sinulo“, to je stara činjenica, ali tokom mog mandata na mestu ministra za regionalni razvoj i urbanizam, zašla sam dublje u tematiku ovog problema. Osim toga, mislim da smo donekle uspeli da napravimo okvir osnovnih mera za njegovo rešavanje.
Regioni u svakoj savremenoj državi treba da se razvijaju na osnovu kvalitetnog i blagovremenog planiranja. A to planiranje maskirano je u obliku takozvanih strateških dokumenata. Dugi niz godina priprema neophodnih strateških dokumenata za razvoj Bugarske je šepala. Nije se realizovala željenim tempom i izgubljeno je dosta vremena. Srećna sam da su za vreme našeg mandata razrađena i prihvaćena dva ključna dokumenta: Nacionalna strategija za regionalni razvoj Republike Bugarske za period 2012.–2022. i Nacionalna koncepcija za prostorni razvoj za period 2013.–2025.
Ovi dokumenti su kamen temeljac koji daje viziju konstantnog razvoja bugarskih regiona, opština i naseljenih mesta, kako bi svi mi mogli da živimo, radimo i odmaramo se kao sav „normalan svet“. Zahvaljujući strategiji i koncepciji detaljno smo razmotrili probleme i što je još važnije – već imamo i osnovu, koja nam je nedostajala, za njihovo rešavanje. Šta to znači? Pa, recimo da Severozapadnu Bugarsku učinimo privlačnijim mestom za „normalne ljude“. Sada taj region žargonski nazivaju „Severnozamrla Bugarska“. To je veoma tužna definicija, za koju bi teško mogli da kažemo da je originalna i oštroumna. Jednostavno samo zato što ljudi sa severozapada napuštaju…
Šta može i treba da se uradi? Zakon za regionalni razvoj ističe 8 pokazatelja na osnovu kojih jedan region treba da bude deo celokupne podrške. U tom regionu više od pola opština je sa malim brojem stanovnika i bez istaknutog gradskog centra. One spadaju u opštine koje imaju najveću potrebu za celokupnom podrškom. Taj region je i među najugroženijim evropskim rejonima, kojem prete izazovi globalizacije, demografskih, klimatskih i ekoloških promena.
A naš Severozapad ima potencijal za razvoj. Povoljni geografski položaj (ušuškan između Stare planine i Dunava), sačuvane prirodne lepote i kluturno i istorijsko nasleđe omogućavaju razvoj turizma i turističke industrije. Ne treba potcenjivati i činjenicu da u ovom regionu postoji i dobar potencijal za razvoj lake indrustrije.
Ovom teritorijom prolazi tranevropski transportni koridor – № 4 i № 7 (reka Dunav), pristaništa i trajektni kompleksi, multimodalni prevoz, skoro je potpuno završen drugi most na reci Dunav kod Vidina – Kalafata. Sve to su pozitivne pretpostavke za razvoj biznisa i turizma, kao i za efektnu prekograničnu saradnju. Zašto ne bi razvijali pristaništa na Dunavu, ona još uvek nisu dostigla svoj puni potencijal. Lom je druga po veličini dunavska luka u Bugarskoj, a svojom izgrađenom infrastrukturom osigurava najkraću direktnu kopnenu vezu Lom – Solun.
Pristanište Vidin koristi četiri lučka terminala, uključujući i trajekt Vidin – Kalafat. Obe luke spadaju u prioritetne infrastrukturne oblasti bugarske teritorije za razvoj međinarodnog kombinovanog saobraćaja. Neophodne su ozbiljni akcije za iskorišćavanje njihovog potencijala, uključujući i one putem realizacije budućih projekata za ostvarivanje Dunavske strategije Evropske unije. Modernizacija železničke linije Vidin – Mezdra – Sofija, izgradnja auto-puta Vidin – Sofija, kao i razvoj pristaništa kao multimodalnih logističkih centara, obezbediće realizaciju multimodalnog saobraćaja, što će pozitivno uticati na budući ekonomski razvoj Severozapadnog regiona.
U budućim merama za regionalni razvoj predlažem da bude uključeno i sproviđenje politike za prevazilaženje hronične ekonomske zaostalosti Severozapadne Bugarske. Apsolutno je moguće i realno država da podrži povratak statusa Vidina, kao grada, koji bi zahvaljujući svom geografskom položaju uspešno mogao da bude ključni „centar“ i motor ekonomskog razvoja Severozapadne oblasti. Postavljanjem specijalnih akcenata i konkretnih mera za ovu oblast, u etapama može da se poboljša biznis sredina i putem usmerenog stimulansa i preferencija da se privuku inostrani i domaći investitori. Radna idaje je stvaranje preferencijalnih uslova za biznis, posebno za investicije upravo u ovom regionu. I poslednje, ali samo što se tiče nabrajanja, jeste da ekonomski potsticaj može da pruži i novi Operativni program „Regioni u razvoju“ 2014. – 2020. planiranim finansiranjem gradova u regionu.
Tako da, „recept“ za preobražaj Severozapadne Bugarske u privlačno mesto za život postoji. Potrebna je samo poltička volja za primenu svih mera. To se odnosi, naravno, i na čitav program za modernizaciju bugarskih regiona.
*Ljiljana Pavlova je doktor ekonomije i bila je ministar za regionalni razvoj i urbaniza u vladi „Borisova“ u periodu septembar 2011. – februar 2013.
[nggallery id=1]
